baš smo tako hteli

Sve što Miljena radi tiče se prostora. Realizovala je raznorodne projekte poput pozorišnih predstava, performansa, filmova, muzičkih spotova, korporativnih događaja, teoretskih studija, prostornih intervencija i instalacija, fotografija, dizajna izložbi i mnogih drugih. Kao iskusan dizajner i profesionalac u industriji zabave, ona povezuje oblasti scenografije i (kreativne) produkcije. Potpredsednica je „Scenatorija“ - organizacije koja se bavi zvanično zaštićenim, u stvarnosti napuštenim i zanemarenim graditeljskim nasleđem kroz „postavljanje“ umetnosti u tim prostorima i edukaciju o ovim oblastima - šetnje, publikacije, radionice itd. Njeno posebno interesovanje i iskustvo su u produkciji kulturnih događaja i prostornih intervencija specifičnih za lokaciju u urbanim i nasleđenim lokacijama, i u temama poput prezentacije prostora i prostora kao konteksta prezentacije, međusobnog uticaja ljudi, prostora i priča, povezivanja prošlosti i sadašnjosti kroz kulturne aktivnosti, aktivacije i interpretacije istorijskih lokacija/nasleđa, unapređenja i interpretacije grada kroz umetnost u javnim/otvorenim prostorima i slično. Uživa u radu rukama i istraživanju materijala, pronalaženju novih i neočekivanih upotreba za već postojeće objekte. Smatra kontinuirano obrazovanje ključnim i često učestvuje na konferencijama, predavanjima, izložbama itd. kao autorka, govornica, učesnica ili organizatorka.

Izraz „by design” (planski osmišljeno) podrazumeva da se nešto čini namerno, s ciljem ili prema planu, a ne slučajno ili pukom srećom. Prostor oko nas nas mnogo toga uči još od najranijeg uzrasta; on određuje kako se krećemo, kako se osećamo, šta možemo ili ne možemo da učinimo, i još mnogo toga – uključujući i ono što prihvatamo i očekujemo da doživimo. Prostori se vremenom menjaju, a te promene mogu biti različite: održavanje, poboljšanje, unapređenje, rušenje... ili pak male izmene koje naizgled nemaju veliki uticaj, a uglavnom predstavljaju brza i najjednostavnija rešenja. S druge strane, za mene kao autora posebno je zanimljiva ta suptilna linija – fluidna i propusna granica nakon koje stvari jednostavno ostaju „takve kakve jesu”, kao i njihov uticaj koji raste kako se one uvećavaju i umnožavaju. Ova serija prikazuje neke od takvih objekata u izgrađenom prostoru – snimljenih u različitim ustanovama (kulturnim i obrazovnim institucijama, kao i na fasadama zaštićenih i renoviranih spomenika) – koji su jednostavno prestali da se bore za poboljšanje svog opšteg stanja, pokazujući time svojevrsnu predaju.