Nadilaženje forme: Obrazovanje arhitekata za preuzimanje odgovornosti

Milena Grbić, Ana Nikezić i Olivera Dulić su arhitekte, univerzitetski profesori i istraživači čiji rad povezuje arhitektonsko projektovanje, pedagogiju i društveno i ekološki odgovornu praksu. Milena Grbić je doktorirala u oblasti arhitekture na Univerzitetu u Beogradu i vanredna je profesorka na Građevinskom fakultetu Subotica Univerziteta u Novom Sadu. Njena istraživanja doprinose unapređenju sadržaja, metoda i vrednosti arhitektonskog obrazovanja kroz povezivanje nastave i istraživanja. Ana Nikezić je doktorirala u oblasti arhitekture i urbanizma i ima više od 19 godina iskustva u nastavi arhitektonskog i urbanističkog projektovanja na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je u zvanju redovnog profesora. Njen rad povezuje teoriju i praksu, sa posebnim naglaskom na interdisciplinarno obrazovanje, urbanu kulturu, klimatski odgovorno projektovanje i odnos arhitekture i prirode. Olivera Dulić je vanredna profesorka na Građevinskom fakultetu Subotica Univerziteta u Novom Sadu, a doktorirala je na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Njena istraživanja usmerena su na proces arhitektonskog projektovanja i njegovu pedagogiju, uz posebno interesovanje za ulogu grafičkih reprezentacija u projektantskim procesima. Tim zajednički istražuje načine na koje se savremene vrednosti mogu preneti u arhitektonsko obrazovanje i prostornu praksu.

Projekat „Nadilaženje forme: Obrazovanje arhitekata za preuzimanje odgovornosti” polazi od pitanja da li arhitektonsko obrazovanje priprema buduće arhitekte ne samo da oblikuju prostor već i da razumeju društvene, ekološke i etičke posledice svojih odluka. Iako se u obrazovanju tradicionalno naglašavaju formalni izraz, tehnička znanja i individualno autorstvo, savremena praksa zahteva odgovor na složene probleme održivosti, inkluzije i odnosa prema lokalnoj zajednici. Ipak, nedostaju empirijski uvidi u to kako se ove vrednosti zaista prenose u studentske projekte. Istraživanje zato koristi vrednosni okvir Novog evropskog Bauhausa: lepo, održivo i zajedno, ne kao unapred zadat model „dobrog projektovanja”, već kao analitički instrument za ispitivanje vrednosti već prisutnih u arhitektonskom obrazovanju i onih koje je potrebno dalje razvijati. Analizirano je 28 studentskih projekata nastalih od 2019. do 2024. godine u okviru projektantskih studija stanovanja na osnovnim studijama Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Građevinskog fakulteta Subotica Univerziteta u Novom Sadu. Pošto projektni zadaci nisu prvobitno bili zasnovani na NEB principima, okvir je primenjen retrospektivno, kombinovanjem prostorne, ekološke i društvene procene, kvalitativnog tumačenja i kvantitativnog poređenja. Rezultati ukazuju na neravnotežu između različitih dimenzija odgovornosti. Studentski projekti pokazuju razvijeno razumevanje prostornog kvaliteta, iskustva, identiteta mesta i odnosa sa zajednicom, dok je ekološka odgovornost ređe ugrađena kao princip koji neposredno generiše projektantske odluke. Održivost je, dakle, prepoznata u analiziranim projektima, ali još nije dosledno prevedena u logiku projektantskog mišljenja. Poređenje dva obrazovna konteksta pokazuje i da različiti nastavni pristupi razvijaju različite oblike osetljivosti – od društvene inkluzije do povezivanja arhitekture sa lokalnom zajednicom i svakodnevnim životom. Projekat čini vidljivim jaz između znanja o odgovornosti i projektovanja kroz odgovornost. Njegov doprinos je u tome što održivost i društvenu odgovornost ne posmatra kao dodatne kriterijume koji se proveravaju na kraju procesa, već kao generativne principe arhitektonskog koncepta. Predloženi okvir pruža osnovu za preispitivanje nastavnih modela i može se prilagođavati različitim obrazovnim sredinama, omogućavajući dalja istraživanja načina na koje arhitektonske vrednosti nastaju, prenose se i pretvaraju u prostornu praksu.