Trg u prizemlju

Sve što Miljena radi tiče se prostora. Realizovala je raznorodne projekte poput pozorišnih predstava, performansa, filmova, muzičkih spotova, korporativnih događaja, teoretskih studija, prostornih intervencija i instalacija, fotografija, dizajna izložbi i mnogih drugih. Kao iskusan dizajner i profesionalac u industriji zabave, ona povezuje oblasti scenografije i (kreativne) produkcije. Potpredsednica je „Scenatorija“ - organizacije koja se bavi zvanično zaštićenim, u stvarnosti napuštenim i zanemarenim graditeljskim nasleđem kroz „postavljanje“ umetnosti u tim prostorima i edukaciju o ovim oblastima - šetnje, publikacije, radionice itd. Njeno posebno interesovanje i iskustvo su u produkciji kulturnih događaja i prostornih intervencija specifičnih za lokaciju u urbanim i nasleđenim lokacijama, i u temama poput prezentacije prostora i prostora kao konteksta prezentacije, međusobnog uticaja ljudi, prostora i priča, povezivanja prošlosti i sadašnjosti kroz kulturne aktivnosti, aktivacije i interpretacije istorijskih lokacija/nasleđa, unapređenja i interpretacije grada kroz umetnost u javnim/otvorenim prostorima i slično. Uživa u radu rukama i istraživanju materijala, pronalaženju novih i neočekivanih upotreba za već postojeće objekte. Smatra kontinuirano obrazovanje ključnim i često učestvuje na konferencijama, predavanjima, izložbama itd. kao autorka, govornica, učesnica ili organizatorka.

Liminalni prostor prozemlja / natkrivenog parkinga / skladišta / terase .. poluprivatan i polujavan istovremeno, dostupan pogledima ali i odvojen od ulice ogradom u svim grčkim turističkim mestima je posebna tipologija koja me opseda svakog leta. Projektovan utilitarno kao mesto za silna kola brojnih turista tokom njihovog ograničenog “boravka u raju”, tokom vremena biva prisvojen od strane domaćijeg stanovništa - vlasnika stanova (koji se izdaju turistima), radnika u okolnim hotelima i čuvarima datih kompleksa. Vernakularnost i adhokcizam tih prostora, uz istovremenu neospornu potrebu za estetizacijom i ulepšavanjem svedoči o potrebi da se mesto na kom ljudi bivaju makar neko vreme učini ličnim, i da se povežu likovnost mesta i identitet njegovog korisnika. Istovermeno, uslovljenost vremenskim prilikama - more i sunce sve “isperu i potroše” - pa i boje i materijale, kao i pragmatičnošću i ustanovljenim procedurama - spiranjem peska na česmi, npr, diktira kakvoću predmeta koji će biti doneti i korišćeni, i koji će tako formirati prostor. Neka nepobediva prolaznost i sezonalnost emituje se iz svih tih prostora, čuvara hlada i senke, pretvarajući ih tako u poetične slike protoka vremena, jednostavnosti malih zadovoljstava, odnosa ljudi i prostora koje oblikuju i koriste.