Spațiu construit

Nerezidențial / Intervenții pe existent

Simona Đukanović

Autor(i) / Reprezentanți echipă

Simona Đukanović

Profesia

arhitect

Colectiv/birou

Studio D'ART

Locația proiectului

Žabalj, Serbia

Buget în euro

1 873 000

Suprafața utilă

729

Dată început proiect

2021

Dată finalizare construcție

2024

Client

Diocese of Subotica and National Council of the Hungarian Ethnic Minority

Constructor

Yumol, Conservation and restoration works on the decorative wall paintings: Goran Bolic, Aleksandra Jeftic

Website

Vezi website

Credite foto

Bojan Županec

Text de prezentare a autorului/biroului în limba maternă

Након низа освојених награда током студија архитектуре на Ecole Nationale Superieure d’Architecture de Lyon, Симона Ђукановић од 2021. године води женски архитектонски тим који је у Новом Саду основала Проф. др Дубравкa Ђукановић. Studio D’ART се бави архитектонским пројектовањем пословних и приватних објеката, као и дизајном ентеријера и екстеријера по принципу total design-а. Специјализован је за деловање у пољу очувања, ревитализације и заштите градитељског наслеђа. Током две деценије рада, Studio D’ART је реализовао пројекте различитих типологија како у земљи тако и у иностранству, од ентеријера и стамбених објеката до јавних и комплексних интервенција у постојећим структурама. Рад студија представљен је кроз бројна учешћа на салонима архитектуре и архитектонско-урбанистичким конкурсима на којима је остварио запажене резултате. Континуираним усавршавањем и истраживачким приступом пројектовању, рад студија заснован је на поштовању затечених структура и препознавању њихових архитектонских, историјских и културних вредности. Њихово сагледавање кроз призму савремених потреба, нових функција и начина коришћења простора чини очување постојећих вредности неодвојивим делом процеса пројектовања, али и полазиштем за њихову савремену интерпретацију и даљи развој.

Descrierea proiectului în limba maternă

Римокатоличка парохијска црква Снежне Госпе (1900-01) y Жабљy грађена je у неоготичком стилу. Грађена је као једнобродна грађевина са пет травеја, засведена бачвастим сводовима велике висине и звоником. Фасадна платна објекта као и оригинални елементи ентеријера грађевине су делимично сачувани и видно су били деградирани инфилтрационом влагом услед дугогодишњег прокишњавања. Интервенцијама новијег датума, објекат је претрпео више промена које су нарушавале његове функционалне и естетске вредности. Највећа разградња објекта на хорској галерији уследила је приликом адаптације овог простора за потребе становања и формирања три просторије за живот. Обимним архивским и лабораторијским истраживањима која су претходила изради пројекта откривени су до тада непознати детаљи о изградњи објекта, ауторима и коришћеним материјалима. Пројектом су планирани радови конзерваторског карактера и изводили су се са циљем максималног очувања аутентичне архитектонске композиције са свим детаљима, материјалима и склоповима. Пројектом ревитализације објекта, посебна пажња посвећена је увођењу нове профане функције, организације културних манифестација, у објекат. Канцеларије су смештене на месту сакристије испод хорске галерије, док је слободан простор хорске галерије намењен за поставке мањих изложби. За потребе свештенства и посетилаца, формиран је мокри чвор у улазној партији. Извршено је уклањање свих накнадно додатих конструктивних и декоративних елемената и уведене су нове исталације потребне за савремено коришћење објекта. Оригинални црквени намештај је рестауриран и конзервиран. Модерни елементи ентеријера који се појављују у простору су осмишљени на начин да се уклопе у визуелни идентитет објекта истичући све ликовно-естетске и архитектонско-грађевинске квалитете изграђеног простора водећи рачуна о будућој експлоатацији и функционалности. На место уклоњених, неадекватних, преграда постављене су фиксне стаклене преграде визуелно отварајући простор новоформираних канцеларија према броду. Осветљење је поред скривених рефлектора који осветљавају сводове омогућено и преко кружних лустера равних линија чија се боја утапа у колорну схему декоративног зидног сликарства. Огледало у пуној висини постављено је на зид хорске галерије са ког су сви оригинални декоративни елементи изгубљени и чија реконструкција није била могућа услед недостатка информација.