VELIKI ŠKOLSKI ČAS

Sve što Miljena radi tiče se prostora. Realizovala je raznorodne projekte poput pozorišnih predstava, performansa, filmova, muzičkih spotova, korporativnih događaja, teoretskih studija, prostornih intervencija i instalacija, fotografija, dizajna izložbi i mnogih drugih. Kao iskusan dizajner i profesionalac u industriji zabave, ona povezuje oblasti scenografije i (kreativne) produkcije. Potpredsednica je „Scenatorija“ - organizacije koja se bavi zvanično zaštićenim, u stvarnosti napuštenim i zanemarenim graditeljskim nasleđem kroz „postavljanje“ umetnosti u tim prostorima i edukaciju o ovim oblastima - šetnje, publikacije, radionice itd. Njeno posebno interesovanje i iskustvo su u produkciji kulturnih događaja i prostornih intervencija specifičnih za lokaciju u urbanim i nasleđenim lokacijama, i u temama poput prezentacije prostora i prostora kao konteksta prezentacije, međusobnog uticaja ljudi, prostora i priča, povezivanja prošlosti i sadašnjosti kroz kulturne aktivnosti, aktivacije i interpretacije istorijskih lokacija/nasleđa, unapređenja i interpretacije grada kroz umetnost u javnim/otvorenim prostorima i slično. Uživa u radu rukama i istraživanju materijala, pronalaženju novih i neočekivanih upotreba za već postojeće objekte. Smatra kontinuirano obrazovanje ključnim i često učestvuje na konferencijama, predavanjima, izložbama itd. kao autorka, govornica, učesnica ili organizatorka.

Tragedija 21. oktobra 1941. u Kragujevcu, kada je streljano oko 3.000 civila, među kojima i 300 učenika i mladih i 15 profesora, inspirisala je nastanak raznih potresnih umetničkih dela tokom proteklih 75 godina. Akademija pod imenom “Veliki školski čas” prvi put je održana 1944. u Kragujevcu, a prva manifestacija na lokaciji pored humki u Šumaricama 1957. Od 1963. dobija novu strukturu i počinje da sadrži deo odavanja pošte streljanima i elemente umetničkog programa, negujući živu kulturu sećanja. Spomen-park, kao institucija zadužena za manifestaciju, svake godine poziva autora (2025. Dragan Bošković) da napiše literarno delo koje će dalje objaviti kao knjigu, i koje će pozvani reditelj scenski oživeti na manifestaciji 21. oktobra. Reditelj sastavlja svoj autorski tim, a koncept reditelja Marka Đorđevića nastao je kao odogovor na veoma ritmičnu i onomatopejsku poemu “Srce zemlje” i podrazumevao je zvuk kao najvažniji element inscenacije. Kako su kompozicije i ambijentalni zvukovi izvođeni uživo, važan aspekt scenografije postao je i zvuk koji ona sama proizvodi. Kroz rad sa rediteljem, došlo se do koncepta stepenica koje ne vode nikuda, svojom prostornom dispozicijom prave oblikovni eho spomeniku “Prekinut let” (poznatom i kao “V3”), a svojom materijalizacijom omogućavaju pravljenje zvuka uživo, u skladu sa režijom ritmične gradnje i razgradnje, rada/zvuka i pauza. Isto tako, one svojim oblikom - delimično inspirisanim arhitekturom muzeja - podsećaju na kutije i sanduke, a svojom svedenošću ispunjavaju namenu da podrže izvedbu i ne odvlače fokus. Očekivana brojnost publike zahtevala je korišćenje velikih LED ekrana - za puštanje videa inspirisanih postavkom Muzeja “21. Oktobar” i približavanje detalja publici daleko od samog spomenika i bine. Postojanje direktnog prenosa značilo je da će se scenografija sagledavati dvostruko - uživo, iz manje ili veće blizine, i veoma krupno i detaljno, posredstvom kamera.